Uređenje sobe za bebu predstavlja veliki izazov za buduće roditelje, pogotovo što su prostori u kućama i stanovima sve manji, pa je zato potrebno preduzeti kreativne mere i rešenja koja odgovaraju nedostatku prostora.
S obzirom na manje okruženje, tendencija je davanje prioriteta nameštaju i višenamenskim predmetima koji mogu da se transformišu prema potrebi, a takođe mogu da prate putanju rasta bebe do određenog uzrasta.
Iako su plava i roze boja su najtradicionalniji odabir u uređenju dečijih soba, krajnje je vreme da se prevaziđu ti klasični tonovi i da se da prostora novim kombinacijama i mogućim stilovima, razmišljajući o učinku koji boje mogu imati na bebu, ali i na ukras kao način da se malom okruženju pruži osećaj prostranosti.
Uostalom, postoji mnogo boja koje, osim ugodne atmosfere, daju prostoriji vedar i zabavan ton. Ne moramo biti zaglavljeni samo u pastelnim tonovima – cvetni, crno beli, živahni i zabavni tonovi takođe mogu, i trebali bi da budu deo tog okruženja. Neutralni dekor postaje sve popularniji, bez obzira na pol bebe.
Marija Montesori je 1907. godine stvorila metodologiju koja daje prioritet autonomiji bebe i deteta u okruženju na siguran i podsticajan način. Ideja je da soba nije stvorena za roditelje nego za dete. Na taj način ceo projekat je sastavljen sa idejom da dete može samostalno da istražuje sobu, da se igra sa igračkama i predmetima koji su mu nadohvat ruke.
Kako biste ovu metodologiju implementirali u svoj projekat, krenite sa nižom postavkom predmeta u sobi.
Krevetac i krevet bi trebao da bude tako postavljen da omogući ulazak i izlazak detetu u bilo kom trenutku. Osim toga, police se spuštaju niže ka podu radi lakšeg pristupa igračkama i knjigama.
Na kraju, i sama sam se opredelila za ovakav tip kreveta za svoje dete i malo je reći da sam prezadovoljna, jer ono što je najbitnije bilo je to što dete ne može uopšte da se povredi, može samo da ustane, siđe sa kreveta i slobodno šeta i istražuje.
Izvor: Mima decoupage
